Српски рјечник

жу̏ка, примор.) жу̏ква, Дубр.) f. der Genster, spartium junceum Linn. Онамо се од жуке преде и пређа; она се најприје метне у море те се кисели неколике недјеље дана, по том се метне те преноћи у слаткој води да се ослачи, по том умачући је у слатку воду трља се о камен, те се оно што је као дрво изломи и поиспада, и остане само влакно као у лана. cf. брнистра.