Српски рјечник

1. за̏па̑д, m. der Westen, occidens.
2. за́пад (за̏па̑д) f. ein schattiger Ort, locus opacus: овај виноград лежи у запади. cf. [vide] јапад.

Речник косовско-метохиског дијалекта

за̏пад и за̑пад, за̏пада и за̑пада м. осоје: Бе̏о мла̑к у за̏паду и̏ма. Луд. — А у за̑паду ре̑тко да на̑ђеш стрче̏во. Луд. — Једанпут као имен. ж. рода: Од за̏пади гре̏је су̑нце. — У В. 1 за̏па̑д и 2. за́пад (за̏па̑д) ж. Исп. за̏падни.