за̀лити, за̏лије̑м, v. pf.1.н. п. цвијеће, begießen, irrigo: Ти помузи разблудницу овцу, | Залиј цвијет кроз танку свиралу — (пјева се како је некака сеја Тодорова с овчаром родила дијете, па га негдје сакрили и кријући хранили, па једном кад је дјевојка у моби жела, запита је овчар из брда од оваца свирајући у свиралу: је ли цвијет облазила и заљевала, да не би увенуо, а она му пјевајући ово одговорила). 2.човјека, н. п. сребром, т. ј. растопити сребро па му сасути у уста(у Србији се приповиједа да су у стара времена, особито Нијемци, овако заљевали издајнике и митнике). 3.videзатопити. 4.залила вода у што, sich ergießen, redundo: залила вода у кућу.