Српски рјечник

1. запу́тити, за̀пу̑ти̑м, v. pf. Дубр.) den Weg einschlagen, viam ingredi: ако Бог да си запутио? Оклен тако јеси запутио?
2. за̀путити, ти̑м, v. pf. Дубр.) vide [замрсити] спутити.