Српски рјечник

за̀стати (cf. застанути), стане̑м v. pf. treffen, finden, offendo [vide десити]: застао га код куће; застао га у постељи.

Речник говора Прошћења

за̀стати, -не̄м — 1. затећи. — Застаде нас на ручку. 2. зауставити се. — Застадоше кад изађоше на брдо.