за̀сјести, сједе̑м (сједне̑м) [засједнути] v. pf.[јуж.]1.н. п. за софру, sich setzen, consido: Засједоше за софру јунаци. 2.кога, setzen, einen Sitz anweisen, colloco, locum assigno [videпосадити2]: Засједе их за софре господске. 3.засјело сунце, untergehen, occido. [videсјести3]. 4.sich in Hinterhalt legen, insidior: засјели у планини да чекају Турке. 5.sich versitzen, sedendo moror: хајде, шта си засјео; нема га, засјео негдје. 6.засјео залогај у грлу, stecken bleiben, adhaereo.