за́твор, m.1.gefängliche Haft, der Arrest, custodia [cf.хапс (апс1)]: он је у затвору, er ist (im Gefängniß) eingesperrt. 2.(у Боци)Verhärtung des Unterleibes, durities alvi.
Речник говора Прошћења
за́твор, -а, м. — 1.хапс. — Осуђен је на затвор и мора да лежи.2.отежано пражњење цријева, или бешике. — Добио они старац затвор, не може да мокри, па га оћераше доктору.