затѐћи, тѐче̑м, v. pf.1.treffen, offendo [videдесити]: Затекоше цара у животу. 2.den Weg abschneiden, intercludo. 3.затекле му ноге, anlaufen, intumesco.
Речник говора Прошћења
затѐћи, за̀тече̄м — застати. — Затече ли га жива? Затече ли га код куће?