за́ход [заод] m.1.der Niedergang, occasus: Када буде мјесец на заоду, | А даница зв’језда на истоку. 2.то ми је на заход, das ist außer meinem Wege, extra viam, de via. [cf.облазак2, залаз3]. 3.der Abtritt, secessus (latrina), [cf.исход (изод), походница, проход2, серница, 1ала, дјестро (ђестро)].
Речник дубровачког говора
за́ход мзалазак (сунца). – Су̑нце је би̑ло на за́ходу ка(д) смо се прима̀кли гра̑ду.