за́јмити, за̑јми̑м, v. pf.1.окупити, потјерати кога, или што, vor sich hertreiben, cogo [videпотјерати]. 2.videузајмити.
Речник говора Прошћења
за́јмити, за̑јмим — 1.потјерати, одагнати (стоку). — Зајми та говеда пред собом.2.позајмити паре (или нешто друго). — И ја сам зајмо паре кад сам кућу градио.