Српски рјечник

зе́ка, m. (ист.) vide зеко: Добра зеку у подруму раним.

Речник косовско-метохиског дијалекта

зе̏ка, е ж. име зелене козе: Зе̏ке не̑те да па̏дау. Дрсн. У В. н.
2. Зе̑ка, Зе̄ке̑ м. м. и.: Аде̏м За̄и̏м уби̏јо мула Зе̑ку. У ДК. ово име забележено у селу Млећане 1774 и 1776 год.: Пис. Асан и Зека ш(екꙊ) п(шенице). – Писа Асанъ козꙊ и яре з(дравље) Зеки. Богь егѡ да ицели.У В. н. у овом значењу.

Речник говора јужне Србије

зе́ка ж 1. овца сивкасте или зеленкасте вуне (Честелин). 2. коза сивкасте боје. „Ја остави́ за зи́му са́мо две ко́зе: бе́лошу и зе́ку” (Врање).