ѝзбити, и̏збије̑м, v. pf.1.herausschlagen, elido, extundo. 2.zerschlagen, zerbläuen, contundo [cf.истући1; излијемати]: избили га на суду. 3.(у Боци)избила дијете т. ј. побацила. [videпобацити2]. 4.schlagen, pulsare: сад су избила два сахата.
Речник говора Прошћења
ѝзбити, -је̄ м. — изненада доћи. — Изби чоек, кад му се нијесмо надали.