Српски рјечник

изгу̀бити, ѝзгуби̑м, v. pf. 1. verlieren, amitto [cf. загубити, сатарити; зарарити]: Боље ти је изгубити главу | Него своју огријешит’ душу. 2. vide погубити [1]: Цар хоћаше изгубити љубу.