и̏стина, f.die Wahrheit, veritas: отишао на истину(ist gestorben) [cf.правда2].
Речник косовско-метохиског дијалекта
и̏стина и исти̏на, е ж.оно што јест, оно што је супротно од лажи: Са̏н је ла̏жа а бо̑г је и̏стина. —Исти̏на ли је, ла̏жа ли је, бог једи̏ни зна̑.=прил.:Исти̏на, он вели̑ да ће да гу да̑, ама ја му не верујем да ми се испе̏че. — Исти̏на ли вели̑ш, бо̏га ти? — Исти̏на ме ко̏џа сра̑м.Буг.=Исти̏ном и исти̏но, одиста, заиста:Исти̏ном ли вели̑ш? — Исти̏но ти казу̏јем. — Јо, вала̑, исти̏ном чини̑ а̏јер.Расн. — Па исти̏ном сваки тако вели̑.Буг.=Исти̏ньм, доиста:Зло̏често проо̏дију и исти̏ньм ра̑дију.БМ. — Исти̏ньм је тако̑ кај што вели̑ш.Расн. — У В. н.RJA. ȉstina ж.
Речник дубровачког говора
/и̏стина/изр.и̏стина ѝстӣнска̄каже се кад се жели некога увјерити да је у питању заиста истина. – Слу̏ша̄ј ка(д) ти го̀ворӣн: то̑ ти је све̏ и̏стина ѝстӣнска̄.