и̏сто̑1.н. п. тако исто, gerade so, eodem plane modo. 2.videзаиста: ИстоЈован утећи могаше — Ту ћемо их исто дочекати — Исто сестру свога оца Јанка.
Речник дубровачког говора
и̏сто̄ прил.1.ипак, са свим тим, упркос томе. – Све̏ су ми обѐћали, ма и̏сто̄ се стра̏шӣн да ко̏ то̑ не по̀ква̄рӣ. – И̏сто̄ је па̏метно учѝнила што се вра́тила.2.и тако. – По̀гледа̄ј ми то̑ на о̀гњу, и̏сто̄ сто̀јӣш та̏мо!