Српски рјечник

ка̑вга,* f. der Zank, rixa, cf. [vide] свађа: Цинцар Јанко од Орида града. | Који кавге по свијету тражи, | Ђе је кавга да се онђе нађе.

Речник говора јужне Србије

ка́вга ж (перс. или ар.) (тур. kavgaсвађа; скандал) вика; свађа. „У се́ло ка́вга голе́ма, / де́вет се бра́та жени́ше” (нар. пес.) „У туј ку́ћу не́ма на́предак, све неке ка́вге” (Врање).

Речник говора Прошћења

ка̑вга, -е̄, ж.свађа, туча.Ти стално некакву кавгу замећеш.