ка̑п, f. [cf.капља] 1.der Tropfen, stilla: паде као кап.2.(у Ц. г.)умр̈о од капи, der Schlagfluß, apoplexis.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ка̏п узв.глас којим се представља хитро узимање: Иде̑ де̑те оту̏т, а о̑н му се пола̏ко при̏кучи и ка̏п, у̑зе му ка̏пу од гла̄ве̑. — Биће да је тур. глаг. kapmakшчепати, узети. — У В. и RJA. у овом значењу нема.