ка̄рли̏ца, е ж., ка̑рлица(ген. мн.). 1.дрвени суд као мало корито у коме сељаци разливају варено млеко да се ухвати скоруп: Де̏вет ка̑рлица мле̑ка разлађу̏је сва̏ки да̑н.Бат. — 2.У Метохији мера за жито и значи количину скоро колико и товар: По̏што је у ва̑с ка̄рли̏ца коломбо̏ћа?У ДК. има оваква једна забелешка:Знати се...(замрљано) монастир Девичъ како беше за брашно. То време скꙊпо жито: ѡка д҃ паре, карлица ·и҃· гроша. Беше велика нꙊжда за лебацъ и бияше немирно време, братъ брата пленаше и хараше, л. 1788.— Према овом запису излази да је тад карлица била 80 ока. — У В.ка̑рлица ж.и у RJA. 1. karlica ж., ово друго значење није забележено.
Речник говора јужне Србије
ка́рлица ждрвена посудa за крмљење говеда.„Надро́би у ка́рлице ја́буке за кра́ве”(Доње Жапско).