Српски рјечник

ка̀ту̑н, кату́на, m. (по јужн. кр.) die Sennerei, locus et casa mulcendis aestate ovibus vide бачија, cf. стан: Разапеше Пипери катуне — На катуне Турске ударише.

Речник говора Прошћења

ка̀тӯн, -у́на, м.љетно насеље чобана и стоке.