кли́пак, пка, m. 1. ein Holzprügel, fustis (minor); теглити се клипка (с ким), ein Spiel, lusus. Кад се људи тегле или вуку клипка, сједу двојица на земљу један према другоме одупрвши један другога табанима у табане, па онда узму обојица рукама за клипак, који стоји попријеко између њих, и вуку сваки на своју страну који ће кога надвући, т. ј. подигнути од земље. 2. fig. вуку се клипка, streiten, contendere.