ко̏ко̑т, m.1.(по југоз. кр.)der Hahn, gallus, cf.[vide]пијетао[1]: Ђегођ кокот попијева, онђе свашта има(т. ј. међу људима свашта бива); Куд с’ не чује вашке ни кокота — У Грбљу кажу ако кокот доживи девет година, да га одмах ваља заклати, јер веле да би послије снио јаје из којега би се излегло некако чудо. 2.das Gackern der Henne, garritus gallinae. 3.(у Дубр.)некака морска риба, Art Seefisch, piscis quidam marinus [trigla lineata L.; cf.ластовица2].
Речник дубровачког говора
ко̏ко̄т мген. мн.коко́та̄1.пијевац. – Раскукури́ко̄ се ко̏ко̄т ко да му је при̏д гла̄ву.2.врста бијеле морске рибе. – Ко̏кота би мо̀гли лѐшат.