/ ко̏ко̄ш / изр. ле̏ћ ко ко̏ко̄ш поћи рано на спавање. – Ва̀ја̄ у̀ ње̄ по̑ћ ра̀није̄, јер о̀на ле̏же̄ ко ко̏ко̄ш. о̀киснут ко ко̏ко̄ш много покиснути, бити сав мокар од кише. – У̀хитијо нас је да̏ж, о̀кисли смо ко ко̏коши. хо̀дит како сли̏јепа̄ ко̏ко̄ш ићи без оријентације у простору, напипавати пут. – И̏ма̄ би(т) да нѐ видӣ до̀бро, јер и̏де̄ како сли̏јепа̄ ко̏ко̄ш. – О̀д муке̄ сан обнѐвиђела, па сан хо̀дила како сли̏јепа̄ ко̏ко̄ш.