ко̀прива, f. (pl. gen.ко̏при̑ва̑) 1.die Neffel, urtica [L.], cf.жара: Не ће гром у коприве(Unkraut verdirbt nicht); Трње боде, а коприве жаре. — 2.мртва коприва, die Taubneffel, lamium purpureum [L.].
Речник косовско-метохиског дијалекта
копри̏ва, е (Клв.) ж.и. с. у општини жабарској, срез митровачки. — У В. н., у RJA. 2. Kòpriva ж. као име места, али није и ово споменуто.