ко̑ст, ко̏сти, f. (loc. ко̀сти , gen. pl.ко̀стију̑ и ко̀сти̑) 1.das Bein, os: то му је кост у грлу(т. j. то га врло мрзи и мучи). 2. ухватити се, или порвати се с киме у кости, т. ј. обухватити један другога рукама па гледати ко ће кога оборити, ringen, luctari. Рвачи се кашто, по погодби, не рву у кости него у појас, т. ј. не обухватају један другога рукама, него се ухвате за појас, па онако један другога омахују и гледају да обале. Рвући се овако и нејачи се може с вјештином дуго бранити, али кад се ухвате у кости слабо вјештина помаже, него снага: Од добријех коња одскочише, | Шчепаше се у кости јуначке. 3.од рибе, die Gräte, spina piscis. 4.(у Дубр. E videкошчица2(н. п. од шљиве).