ко̀шић, m.1.dim. v.кош. 2.(у Дубр.)мањи дар што донесе даљи род госпођин справљеници . cf.кош [6справа2].
Речник дубровачког говора
ко̀шић м (и: ко̏шӣц) предмет плетен од прућа, у коме се са села носи роба на тржницу. – Сре̏ла сан Ви̏цу с ко̀шићен на гла́ви, и̏де̄ на̀ плацу зѐленӯ. – Же̏но, што̏ и̏ма̄ш у̀ тему ко̏шӣцу?