кр̀мача, f. (pl. gen.кр̏ма̑ча̑) 1.die Sau, porca, [cf.гуда, прасица2]. 2.ein Hirtenspiel (krainisch auch свињка), ludi genus. У овој игри крмача се зове око три прста дугачко и подебело дрво (од прилике као пократак врањ). Играчи ископају у земљи повелику јаму, па око ње унаоколо (ово два три корака од ње) толико мањијех јамица колико је њих [мање један]. Велика она јама у сриједи зове се казан, а оне мање унаоколо зову се куће. Кад се стану играти, сваки играч стане код једне куће (обрнувши се ка казану) и метне у њу крај од свога штапа; један споља крмачу тјера штапом и хоће да је сатјера у казан, а остали сви ваља то да бране и својијем штаповима да је одбијају. Онај који тјера крмачу зове се крмачар. Кад који дигне свој штап да одбије крмачу онда крмачар гледа не би ли прије њега метнуо свој штап у његову кућу, па ако то учини онда он остане на кући а онај који је остао без куће иде те гони крмачу. Ако крмача кад је крмачар удари штапом погоди кога од играча у ногу од кољена доље, онда кажу да га је опарио, и у један пут сви повикавши: опара мијена, брже боље мијењају куће, у којему мијењању и крмачар гледа не би ли свој штап метнуо гдје у кућу прије другога, па који остане без куће онај гони крмачу. Ако би крмачар сатјерао крмачу у казан, и онда куће мијењају као и прије. У Шумадији гдјешто крмача се у овој игри зове и бу́џа[2] а гдјешто и гу́џа.