кр̀чма, f.1.die Schenke, caupona. [videгостионица]. Крчме су се у Србији, у Босни и у Херцеговини до скора готово само у пјесмама спомињале, а онако их није било нигдје у земљи осим гдјешто по варошима (као н. п. у Сарајеву) и у Србији поред Саве и поред Дунава, или по планинама, куд нема села. Кад ко путује преко земље он иде на конак у село, гдје га застане мрак, пред најбољу кућу, па пита може ли ноћити, а домаћин му, или ко други из куће, каже: „Можеш, брате, с драге воље и добро дошао!“ или му каже да не може, јер нема сијена за коње, или друго што, него га упути гдје може ноћити. Кад иде много људи заједно, а они се раздијеле по кућама. Сваки ће домаћин примити радо на конак свакога путника, угостиће га као најбољег свога пријатеља и познаннка, н. п. ако се догоди да домаћин нема у кући ракије или друго што, а он отиде своме сусједу, или чак у друго село, те узме у зајам и части госта. У гдјекојим газдинским кућама готово сваки дан има гостију, н. п. данас поп, сјутра калуђер, прексутра Турчин или какав просјак и т. д. Гдје ко ноћи, оданде га у јутру не пуштају док не руча; а на ужину се свраћају путници опет тако по селима; доста пута се човјек сврати у какву кућу, да се напије воде, или да запали лулу, а жене га питају да није гладан, и нуде га да сједе мало, да му даду што да поужина. Многи бегови по Босни имају уз кућу особити конак гдје дочекују госте; у таковом конаку може човјек бити ако хоће мјесец дана, даваће му једнако јело и зањга и за коња (без динара, осим ако што поклони слугама кад пође). 2.продаје на крчму(н. п. јабуке), kleinweise, en détail, venditio minuta. 3.на њему је остала крчма, er hat das letzte Glas ausgetrunken und muß daher frischen Wein nachholen lassen.
Речник говора јужне Србије
кр́чма жчаст поводом завршетка неког посла.„До́ђи ју́тре у́вечер, ће пра́вимо кр́чму на врши́дбу”(Доње Жапско).