Српски рјечник

кр̏шан, шна, шно, adj. 1. felsig, saxosus, cf. [vide] ломан [2]: У пунице у кршно приморје — Од Косова уз кршно приморје. 2. wacker, trefflich, bonus, praeclarus: кршан је то човјек.

Речник косовско-метохиског дијалекта

кр̏шан, шна, шно прид. 1. красан, диван, добар: Ро̑д ми је, ка̏жу, кр̏шан је би̏јо. — Има, те кр̏шна је дево̑јка. ГСуд. — Кр̏шна ми во̏да. — Кр̏шан је мо̏мак. — Кр̏шни су љу̑ди. — 2. кр̏шно је „по бре̑гу“, „за̏падно по ва̄ло̏гама“: Обигра̏о кр̏шно и за̏падно. — У В. кр̏шан, шна, шно, 2). Само за прво значење. За друго нема. У RJA. 1. kȑšan, kȑšna прид., b, b). исто тако.

Речник говора Прошћења

кр̏шан, -шна, -шно — развијен, лијеп, виђен, крупан човјек.