ку̀ница, f.1.dim. v.куна. 2.(у Сријему)некаква трава[achillea millefolium L.; videпапрац]. Дјеца метну један струк ове траве у нос, па држећи га једном руком под носом другом стиснутом бију у ону одоздо говорећи: „Пусти, баба, коњу крв и телету млека!“ И тако чине док не удари крв из носа.