Српски рјечник

1. ку̑с, ку́са, ку́со (ку̑си̑са̑со̑) gestutzt, cauda truncata [cf. кундаст, кусаст]: Кус пијетао пиле до вијека.
2. ку̑с, m. 1. das Essen mit vollem Löffel: Ако се кусом не накуса, језиком се не нализа. 2. н. п. изједе све у меден кус, Geschmack. gustus. [cf. 2 густ].

Речник говора јужне Србије

кус, , кратак. „Ку́со пе́тле, дове́к пи́ле” (посл.) (Врање).