књи̏га ж 1. писмо. – Јѐси ли при́мила мо̀ју књи̏гу? – Напи́со̄ ми је ве̏ликӯ књи̏гу и спјѐго̄ ка̏ко је све̏ то̑ би̑ло. 2. папир за писање (Поникве, а и друга села по Пељешцу у околици Дубровника). – Кад и̏де̄ш у̏ гра̄д, ку́пи ми ди̏на̄р књи̏ге̄!
књи̏га, -е̄, ж. — писмо. — Има ли ти књиге од сина из војске.