ла̏комац, о̑мца (лако́мац, мца) m.1.der Habsüchtige, avarus: У лакомца три тобоца: Ни у лакомца мјере ни у пса вјере. 2.(у ваљаоници од дрвета као велики лијевак, у који вода тече озго жлијебом (као лакомицом у бадањ) а из њега доље у каду у којој су ћебета која се ваљају, Art Rinne in der Walkmühle, canalis genus. cf.лакомица[2].