1. ли̏јеп, m. (јуж.) der Anwurf (z. B.des Lehms auf das Flechtwerk), illitus.
2. ли̏јеп,
лијѐпа,
по (
ли̏јепи̑,
па̑,
по̑,
adj. adv. ли̏јепо,
comp. ље̏пши̑ ,
а говори се и ље̏вши̑,
а кашто и [
вљеши],
ље̏шви̑ и
ље̏ши̑ на неким мјестима, као н. п. у Далмацији) (јуж.) schön, pulcher. [cf. виђен 2, главан 2, главит, ђузел, красан, крашан, наочит, обичан 2, 1 прикладан 1, пристао, пристануо, убав, угледан, узорит.] / ли̏јеп / изр. ли̏јеп ри̏јечи празна обећања, ријечи у које не треба вјеровати. – Ва̏зда је пу̏н ли̏јепијех рије́чӣ, а о̑нда о̀(д) тега̄ нѐ буде̄ ни̏шта!