ло̀нац, ло́нца m ген. мн. лона́ца̄ земљани суд оплетен жицом, који служи за кухање, држање масти и сл. – На̀ дну ло́нца су о̀стале јо̏ш са̏мо дви̏је о̀жице ма̑сти. изр. ва̏зда ку̏ку ло́нцу каже се мислећи на некога кога увијек окривљују. – Гово̀ри ти̑ што хо̏ћеш, ма ја̑ зна̑м да је ва̏зда ку̏ку ло́нцу!