лу́чац, чца, m.(у Сријему)на колијевци, der Wiegenspriegel, arcus. cf.[vide]облучац.
Речник говора Прошћења
лу́чац, -чца, м. — 1.савијена пљосната летва. — Направио сам добар лучац за чактар.2.полукружна летва, причвршћена за горњи крај колијевке. — Лучац задржава стручицу.