ма̏залица, f.1.die Ölbüchse, pyxis olei. [videуљарица]. Мазалицу носе људи који имају оружје; она је од жута танећета или од мједи и на каишу виси о појасу; у њој је масна крпа којом се маже оружје да не би зар̈ђало.2.оно чим поп мироноше. 3.од дрвета чим зидари зид мажу. 4.Schmeichler, adulator: ала је мазалица. cf.[vide]удворица. 5.(у Ц. г.)das Schmeichelreden, blanditiae.