мѐтла, f. (асс.ме̏тлу, pl.ме̏тле, мета́ла̑), der Besen, scopae.
Речник дубровачког говора
ме̏тла жсправа за ручно чишћење пода са дугачком дрвеном дршком и рачвастим доњим дијелом од биљке која се посебно сије за метле. – Њо́ме на̑јбоје̄ при́стојӣ ме̏тла и шкова̀ције̄ра!