Српски рјечник

мјѐшина, f. (јуж.) [cf. тулум] 1. der Schlauch, uter. 2. der Balg, pellis.

Речник дубровачког говора

мјѐшина ж (аугм. и пеј. од ми̏јех) 1. кожа од овце или неке друге животиње која служи за ношење течности: вина и сл.Што̏ и̏ма̄ш у̀ то̄н мјѐшини? 2. трбушина у неке дебеле особе.Ни́је о̑н гла̑дан, и̏ма̄ до̀бру мјѐшину. изр. ли̏јева̄ ки̏ша ко из мјѐшине̄ велика киша у виду пљуска или дужег трајања.Лије́вало је ко из мјѐшине̄ два́ да̄на и двје́ ноћи.