навѝја̑љка, f.coxe, возаљка и оно мјесто гдје се навија пређа(пређа се метне на возаљку, а вратило на сохе, па се вратило окреће, те се возаљка примиче и навија се пређа). [cf.навијало].
Речник косовско-метохиског дијалекта
навија̑љка, е ж.у Пећи се тако зове једна справа у самарџиници у којој се превијају, криве „шти̏тке“, дашчице које се употребљавају за грађење дрвенице на самару. — У В. и у RJA.navìjȃļka ж., али тамо нема овог значења.