1. на̑д (
на̏д),
m. (у Херц. и у Ц. г.) die Hoffnung, spes, cf. [1] на́да: Кад виђеше е им нада нема, | Добријех се коња дофатише. 2. над, на́да, f. (mit acc. u. instr.) uber, super: Нада те се не нашло јунака, Млада неба воду нела | Над воду се надносила.
на̑д, -а, м. — надање. — Не можеш у њега над имати, несигуран је.