нада́вати, на̀да̑је̑м, 1.v. pf.genug geben, satis dedisse: не можеш му доста надавати.2.v. impf.у воденици, у камен жито надавати, т. ј. руком помагати да би ишло више него што га само чекало нагони. 3.н. п. руку, т. ј. заклањати се њоме подмећући је под сабљу или под нож, unterlegen, suppono. cf.[vide][1]подметати[1].
Речник говора Прошћења
нада́вати, -а́је̄м — 1.много давати. — Не може им се надавати, стално траже.2.надодавати. — Не надавај подину овамо. Не надавај џемпер више.