Српски рјечник

накло̀пити, на̀клопи̑м, v. pf. (у Ц. г.) vide навалити [3], losdrängen, losgehen, incumbo: А да хоџа, куд си наклопио, | А нијеси друма угодио.

Речник говора Прошћења

накло̀пити, на̀клопӣм — пожурити, похитати. — Куј сте то наклопили тако зором?