налијѐпити, на̀лијепи̑м, v. pf.(јуж.)1.н. п. блато на дувар, anwerfen, trullissare. 2.erwischen(d. i. erwischt werden), capior, offendo: налијепио је негдје, der hat’s erwischt. [videнаграбусити]. cf.награисати.
Речник говора Прошћења
налијѐпити, на̀лијепӣм — 1.прилијепити.2.настрадати. — Како си манит, неђе чеш налијепити, и настрадати.