Српски рјечник

1. нами́рити, на̀ми̑ри̑м, v. pf. [1. ] befriedigen, facio satis. [cf. скужати; поравнати, посулити, средити 2]. 2. [vide 1 измирити] 2.
2. на̀мирити, ри̑м, (зап.) vide намјерити.

Речник говора Прошћења

нами́рити, на̀мӣрӣмсмјестити, обезбиједити, нахранити.Намирите животињу раније.