на̏опа̑ко, [cf.наопачке] 1.nach hinten gekehrt, retrorsum: свезали му руке наопако. 2.н. п. изврнуо капу наопако, заметнуо пушку наопако, umkehren, revertere: Не нос’, синко, копља наопако, | Већ окрени копље у напредак. 3.verkehrt, perverse: зло и наопако! наопако и у зао час!