Српски рјечник

на̏пра̑зно, 1. umsonst, vergeblich, frustra [vide узалуд]: он је дошао, али напразно; учини ми то и то, не ће ти бити напразно; обећава му мазно напразно. 2. сјутра ће бити покојном сину моме напразно 20 година, т. ј. да је жив било би му толико.