Српски рјечник

но̑с, но̏са, m. (loc. но̀су), die Nase, nasus. Кад кога нос сврби, кажу да ће се онај дан опити или с ким свадити. „Ето ти г... а на носу, утри се“ (рече се ономе који се чему зачуди, као да не би урекао). На врат на нос, über Hals und Kopf.