носи̏т, но̏сим несвр.: Ду̑шу но̏симо(т. ј. смртни смо љу̑ди). — Ду̑шу но̏сим. — Не зна̑ се шта но̏си да̑н, шта но̏си но̑ћ. — Кад се некоме честита нова обућа, одећа каже се: Здра̏во да но̏сиш! Ле̏пше да проме̑ниш! — За птице, кокоши и др.: Но̏су ли ви коко̏шке? — Товоли̏ка кру̑пна ја̑јца што но̏си. — Нека га во̏да но̏си, кај што га је и о̏днела. — Но̏си га бе̑да. — Носи̏ли га у Де̏вич, па му није помогло. — Са се: Сад се не но̏су фила̑рке. — Не но̏су се више дими̏је. — У В. и у RJA.nòsiti, nо̏sîm несвр.
Речник дубровачког говора
но̀сит, но̏сӣн несвр.I.носити јаја (мисли се на перад). – Зи̑ми ко̏коши сла̏бо но̏сӯ, те̏к у про̀љеће пронѐсӯ.II.но̀сит сеодијевати се, облачити се. – О̑н се ва̏зда ли̏јепо но̏сӣ. – Сје̏ћа̄ш ли се ње̑? Но̀сила се на̀ жӯпскӯ.