РАСКОВНИК  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК

Српски рјечник

1. о̏ко, n. 1. das Auge, oculus: ока на око нијесам метнуо (н. п. цијелу ноћ), т. ј. нијесам заспао; Пуно као око; Од ока н. п. дати што, т. ј. од прилике, не мјерећи. 2. слијепо око, der Schlaf, tempus. 3. извор гдје вода тихо извире, der Quell, fons. [cf. извор]. 4. у језеру Скадарскоме крај бријега Црногорскога онако мјесто гдје се вода чини друкчија него у осталоме језеру . [cf. грло 7]. По свој прилици на овијем мјестима у дубини извире вода, за то у њих, као у млачу воду како настане јесен, навале укљеве те их Црногорци хватају у мреже, од којијех се највећа зове гриб, у који се у један пут може ухватити по двјеста хиљада ока укљеве. Овоме ће се човјек мало мање чудити кад чује да гдјекојијех година толико мноштво ове рибе навали у ока, да међу њом весло у води може стајати управо! Црногорци код овијех ока имају своје куће, у које излазе о крстову дне јесењему и ондје сједе хватајући и сушећи укљеву до часнога поста. Оваковијех је ока ондје познато пет, која се зову: Во̀ла̑ч, Ка̏ру̑ч, База̀гур, Ра̏њ и Пло̏ча; прва су два владичанска, а потоња три Цеклинска. 5. амбарско око, die Abtheilung, das Fach (im Magazin), loculus. [cf. окно 2, пријесјек]. 6. на чокоту пупак. Кад се чокот ореже на једно око, онда буде велика лоза а мало грожђа, а кад се ореже на два, онда буде мала лоза а много грожђа; а кад би се орезао на три ока, онда би било грожђа још више, али би се чокот већ покварио и постао би парлог. cf. око и крмељ. 7. у моста, der Bogen, arcus.
2. око praep. mit gen. um, herum, circum: око мене, око куће, око воде и т. д. [cf. около; за 8].
3. о̀ко̑ [окол], окола, m. (у Ц. г.) das Lager, castra [cf. логор]: Здраво Турчин на Језера дође,| На Језерим'око учинио — Телал паши у околу виче

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. о̏ко, о̏ка и оке̏та ср. Наводе се овде примери из изрека и поређењa: Ве̏дро кај о̏ко. — Пу̑н кај о̏ко (не знам да ли у овом примеру о̏ко не значи преграда у житници). — Ретко се чује: Удȁријо га по окȅту.— Жи̑ ми ȍчи у срȅд ȍчи (т. ј. отворено говорећи). — Фȍлим ги кај ȍба о̏ка у гла̄ве̑. — Свӯ но̑ћ о̏ко нȁ око не̑сам мо̏гла да склȍпим (т. ј. није тренула). — То му је од очи̏ју (т. ј. злих очију). — У клетвама: Ȍчи ти пу̏кле. — Ȍчи ти испа̏ле! — Ȍчи ти не помагау (т. ј. зар не видиш?). — Ȍчи мȍје! — У значењу образ: Још и̏маш ȍчи да ми збȍриш! — Не̑мам ȍчи да му збȍрим. — И̏ди де ти ȍчи ви̏де и нȍге нȍсе. — Овȁко нȁ око дȍбре се ви̏де. — Овȁко нȁ очи, ка̑ ви̏де ми се, дȍбре су (т.ј. по изгледу). — Ȍчи на̏ очи (т.ј. пред очима, у присуству оних којих се тиче): Ȍчи на̏ очи глȅда да ме превȁри. — У субȍту, у̏ очи недȅље. — У̏ очи Божи̏ћа. — Удȁријо га у сле̑по о̏ко. — У В. и у RJA. о̏ко 1. ср.
2. око предл. и прил. предл.: Вр̄ту̑ се око њȅга (на̑с, ва̑с). — Трчу̑ де̑ца окȍ мене, окȍ тебе. — прил.: Кад би̏ око по̄нȍћи. — Око пла̄дне̑, акшȁма. — У RJA. 4. oko прил. и предл.
3. око, окола м.: Поче̑ ка̑ и̏з окола да га распиту̏јем. — Заклопи̏ло сву̏д од нȁ около. — У RJA. 3. òkȏ, òkola м., а., а), аа), bb).

Речник дубровачког говора

о̏ко с ген. мн. о̀чӣ (не очију) орган вида. – Бје́жи ми с о̀чӣ! изр. ба́цит о̏ко 1 бацити поглед, погледати. – Ба́ци кад ѝ кад о̏ко на̀ ма̄лӯ да не у̀чинӣ ште̏ту! ба́цит о̏ко 2 пожељети некога или нешто што се свиђа. – Ба́цијо је о̏ко на јѐдну ли̏јепӯ ку̏ћу на̀ Плочама. бјѐжи му (јон) о̏ко на ку̀пус кад је неко разрок (странглед). – То̑ је о̀нӣ ма̑лӣ што му бјѐжӣ о̏ко на ку̀пус! бла́жене̄ очи кад се жели изразити задовољство због сусрета с неким кога давно нисмо видјели. – Бла́жене̄ о̏чи да те ви̏дӯ! гле̏дат кри̑вијен о̏ком нерадо гледати. – То̑ на̏ше пријетѐјство сви̏ гле̏дају кри̑вијен о̏ком. да́ват у̏ очи упадати у очи, скретати пажњу. – Чу̏до није́си ви̏ђела о̀на̄ вра́та, зна̑ш ка̏ко да́вају у̏ очи! да̏т при̏д очи прословити, споменути. – Нѐ смије̄ ин се да̏т при̏д очи да је то̑ та̀ко̄. да̏т некому при̏д очи упозорити некога на нешто. – Да̑ј ми при̏д очи што̀ га че̏ка̄ ако нѐ фине̄ ску̏лу. ко̀пат очи 1 напрезати очи најчешће у мраку или слабо освијетљеној просторији. – Нѐ копа̄ј о̏чи с ти̏јен сѝтнијем по̑нтима ка(д) се ве̏ћ смра́чило! ко̀пат очи 2 сметати. – Ко̏па̄ ми о̏чи кад ви̏дӣн како на̏опа̄ко др̀жӣ ла̑пис. не скло̀пит о̏ка не моћи заспати, не спавати. – Није́сан сву̀ но̄ћ скло̀пила о̏ка ми̏сле̄ћи ђе̏ је о̀на̄ нѐвоја, да му се ни́је што̏ дого̀дило. о̏ко мо̀је од милоште се каже некоме, обично дјетету. – Ха̀јде са̏д ли̏јепо, о̏ко мо̀је, ни̏нат! о̏чи ти (не) ѝспале каже се кад је неко немаран и непажљив па нешто не види. – Ка̏ко мо̏жеш та̀ко̄ лије́ват у̏ље, о̏чи ти (не) ѝспале! Ви̏дӣш да ти цу́рӣ низ бо̀тиљу! с ве̏ликијен о̀чима учѝнит не̏што с великом жељом и задовољством учинити нешто. – По̀шо̄ би ти ја̑ ѝ са(д) та̏мо с ве̏ликијен о̀чима. – С ве̏ликијен о̀чима би му да́ла за̏дњӣ бо̏кӯн из у́ста̄. сме̏тнут с о̏ка изгубити сан, али не трајно. – Си̏но̄ћ смо до̏ дуга о̀стали на но̀гама, па ми се сме̏тнуо са̏н с о̏ка. смр̏кнут се прид о̀чима кад се изражава незадовољство нечим или кад се изненада сазна за нешто неугодно или се деси тако нешто. – Смр̏кло ми се прид о̀чима ка(д) сан чу̏ла да је јо̏пе̄(т) по̑. све̑тӣ Ро̏ко ѝзбијо вра̑гу о̏ко каже се у Дубровнику, а не знам којим поводом је настала та изрека; можда само зато што се римује, а без посебног значења.