оби́ћи, о̀би̑ђе̑м (о̀би̑де̑м) v. pf. [cf.обаћи, обисти] 1.umgehen, circumeo. 2.besuchen, inviso, н. п. човјека. 3.versuchen, tento, gusto, cf.[vide]огледати[2]: Не обиде црвенога вина — Излаз', курво, да се обидемо.
Речник говора Прошћења
о̏бӣћи, оби́де̄м — пробати. — Оће ли ико ишта од овога јела обићи?